Zapušen nosić, temperatura, malaksalost - Šta znači imunitet u borbi sa virusima?

imunitet kod dece

Imunitet kod dece je složen sistem koji pomaže telu da se brani od infekcija i bolesti. Razvoj snažnog imunološkog sistema kod dece zavisi od različitih faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, kvalitetan san, higijenske navike, kao i genetsku predispoziciju. Nauka pokazuje da postoje određene stvari koje mogu značajno doprineti jačanju imuniteta kod dece, ali i navike koje mogu štetiti.

Kako se deca prehlade?

Prehlada je najčešće uzrokovana virusima, među kojima su rinovirusi najdominantniji, odgovorni za 30-50% slučajeva. Ostali virusi koji uzrokuju prehladu uključuju koronaviruse, adenoviruse i respiratorni sincicijalni virus (RSV). Prehlada prvenstveno pogađa gornje disajne puteve – nos, grlo, sinuse i dušnik.

A kako dolazi do razvoja prehlade?

Prehlada se najčešće širi kapljičnim putem (kijanjem, kašljanjem ili govorom), kao i kontaktom sa zaraženim površinama. Kada virus dospe na sluzokožu nosa, očiju ili usta, on ulazi u telo.

Jednom unutar ćelije, virus koristi njene mehanizme da se umnožava. Nakon što se umnoži, virusne čestice izlaze iz zaražene ćelije, uništavajući je u tom procesu, i inficiraju susedne ćelije. Ovaj ciklus se brzo ponavlja, što dovodi do povećanja broja virusa u respiratornom sistemu.

Telo kreće u akciju odbrane

Kako se virus širi, imuni sistem prepoznaje prisustvo patogena. Aktiviraju se bela krvna zrnca, kao što su makrofagi i neutrofili, koji pokušavaju da unište virus. Imuni odgovor takođe podrazumeva oslobađanje citokina, hemijskih glasnika koji izazivaju upalnu reakciju. Ova reakcija je odgovorna za simptome kao što su oticanje sluzokože, povećana proizvodnja sluzi, bol u grlu i kašalj.

Upala sluzokože izaziva curenje nosa, kijanje i kašalj, dok telo pokušava da se oslobodi virusa. Povećana produkcija sluzi takođe pomaže u zarobljavanju virusa i drugih patogena.

Ozdravljenje

Kako se imuni sistem bori protiv virusa, simptomi prehlade postepeno se povlače. U većini slučajeva, organizam uspeva da eliminiše virus u roku od 7 do 10 dana. Imunološki sistem stvara antitela specifična za virus, što omogućava bržu reakciju u budućim izlaganjima tom patogenu.

Dakle, da bi se telo odbranilo od virusa ili se brže oporavilo ukoliko do zaraze dođe, ključni faktor jeste jak imuni sistem.

Šta doprinosi jakom imunitetu kod dece?

Imunitet kod dece zavisi od mnogo faktora, ali ključni jesu kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, hidratacija, dovoljno odmora i kvalitetnog sna, kao i boravak u prirodi i izlaganje suncu. U nastavku opisujemo kako ovi faktori doprinose imunitetu.

Pravilna ishrana

Kvalitetna ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima može značajno doprineti jačanju dečijeg imuniteta. Namirnice bogate vitaminima C, D, i E, kao i cinkom i selenom, igraju ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema. Istraživanje objavljeno u časopisu Nutrients pokazuje da deca koja redovno konzumiraju voće i povrće ređe obolevaju od respiratornih infekcija i imaju jači imuni odgovor.

Dovoljan unos tečnosti

Hidratacija je ključna za pravilno funkcionisanje svih sistema u telu, uključujući imuni sistem. Voda pomaže u ispravnom transportu hranljivih materija do ćelija i uklanjanju toksina, što doprinosi zdravlju dece.

Fizička aktivnost

Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju, jača mišiće i podstiče imuni sistem. Prema American Journal of Lifestyle Medicine, fizička aktivnost doprinosi boljoj funkciji belih krvnih zrnaca, što pomaže telu da brže prepozna i uništi patogene.

San

Kvalitetan san je od ključnog značaja za oporavak organizma i jačanje imuniteta. Deca koja ne spavaju dovoljno podložnija su infekcijama. Studija sa Univerziteta u Pensilvaniji pokazuje da nedostatak sna može ozbiljno oslabiti funkciju imunog sistema, povećavajući šanse za bolesti poput prehlade i gripa.

Izlaganje prirodi i sunčevoj svetlosti

Boravak na otvorenom i izlaganje suncu može doprineti proizvodnji vitamina D, koji je ključan za imunološki odgovor. Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Pediatric Endocrinology, deca sa niskim nivoom vitamina D imaju veću verovatnoću da razviju autoimune bolesti i respiratorne infekcije.

Šta šteti imunitetu?

Kao što ima faktora koji jačaju imunitet, tako ima i onih koji ga narušavaju. To su sledeći faktori:

Nedovoljna fizička aktivnost i previše vremena ispred ekrana

Sedentarni način života i prekomerno korišćenje elektronskih uređaja mogu oslabiti imuni sistem. Deca koja provode mnogo vremena pred ekranom imaju manju fizičku aktivnost, što smanjuje sposobnost tela da se bori protiv infekcija.

Previše šećera i procesuirane hrane

Ishrana bogata šećerom i visokoprocesuiranim namirnicama može oslabiti imunitet. Previše šećera može smanjiti efikasnost belih krvnih zrnaca, što slabi sposobnost tela da se bori protiv bakterija i virusa. Studija sa Univerziteta Loma Linda ukazuje da konzumacija visokih nivoa šećera može značajno oslabiti imuni odgovor na infekcije.

Stres i nedostatak sna

Dugotrajan stres može povećati nivo kortizola, hormona koji može suprimirati imuni sistem. Takođe, deca koja ne spavaju dovoljno imaju slabiji imuni odgovor. Studija objavljena u časopisu Pediatrics pokazuje da su deca koja su pod hroničnim stresom i koja nemaju kvalitetan san sklonija infekcijama.

Prekomerna upotreba antibiotika

Iako antibiotici mogu biti neophodni u nekim slučajevima, prekomerna upotreba može imati negativan uticaj na crevnu floru i imunitet. Crevni mikrobiom je ključan za zdrav imuni sistem, a prekomerno korišćenje antibiotika može narušiti balans korisnih bakterija, što smanjuje prirodnu odbranu tela.

Zašto su neka deca stalno zdrava, a neka često bolesna?

Razlike u učestalosti bolesti među decom često se svode na kombinaciju faktora kao što su genetika, okruženje, i životne navike. Neka deca imaju genetske predispozicije za slabiji imuni sistem, dok druga možda žive u okruženju gde su izloženija patogenima ili neadekvatnim uslovima.

Takođe, izlaganje manjim količinama bakterija i virusa, naročito u ranom detinjstvu, može pomoći imunološkom sistemu da se razvije i ojača. Deca koja provode više vremena napolju i u kontaktu sa vršnjacima mogu razviti bolji imuni odgovor na infekcije. Nasuprot tome, deca koja rastu u sterilnim uslovima ili su prezaštićena mogu razviti slabiji imunitet.

Zaključno, zdrave navike kao što su pravilna ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost i smanjenje stresa ključne su za jačanje imuniteta kod dece.

Srodni tekstovi: