Migrena kod dece: simptomi, okidači i načini ublažavanja

Saveti Zdravlje

Glavobolje kod dece mogu zabrinuti roditelje, naročito kada se ponavljaju, traju duže ili su praćene mučninom, osetljivošću na svetlost i potrebom deteta da se povuče u mirnu prostoriju. Iako se glavobolja često povezuje sa odraslima, i deca mogu imati epizode koje utiču na raspoloženje, san, koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.

Važno je obratiti pažnju na to kada se bol javlja, koliko traje, šta mu prethodi i da li postoje dodatni simptomi. Nekada je okidač jednostavan, poput umora, gladi ili nedostatka tečnosti, dok ponavljajuće ili neuobičajeno jake glavobolje zahtevaju razgovor sa pedijatrom.

Dobra vest je da određene svakodnevne navike mogu pomoći da se napadi ređe javljaju ili da budu blaži.

Kako migrena može izgledati kod deteta?

Kod dece migrena ne mora uvek izgledati isto kao kod odraslih. Bol može biti sa jedne ili obe strane glave, a mlađa deca često ne umeju precizno da objasne gde ih boli niti kakav je osećaj.

Roditelji zato neretko prvo primete promenu ponašanja. Dete može postati razdražljivo, tiše nego inače, tražiti da legne ili izbegavati buku i jako svetlo. Ponekad se javljaju mučnina, povraćanje, vrtoglavica ili bol u stomaku.

Kod nekih mališana napad traje kraće nego kod odraslih, a san može doneti značajno olakšanje.

Važno je pratiti obrazac i zapisati kada se tegobe javljaju. Takve informacije mogu mnogo pomoći lekaru u proceni problema.

Koji simptomi se najčešće javljaju?

Glavobolja kod deteta može biti različitog intenziteta. Neko dete će nastaviti da se igra, dok će drugo želeti potpun mir.

Pored bola mogu se javiti:

mučnina ili povraćanje,
osetljivost na svetlost,
osetljivost na buku,
umor i pospanost,
vrtoglavica,
bledilo,
smanjena koncentracija,
potreba za odmorom u mračnoj prostoriji.

Kod starije dece može biti lakše prepoznati obrazac, jer mogu preciznije opisati simptome. Kod mlađih treba više pažnje obratiti na ponašanje, promene raspoloženja i izbegavanje aktivnosti koje im inače prijaju.

Nedostatak sna može biti važan okidač

Deca su posebno osetljiva na promene u ritmu spavanja. Kasno odlazak u krevet, rano ustajanje, vikendi sa potpuno drugačijim rasporedom ili česta noćna buđenja mogu doprineti pojavi glavobolje.

Redovan ritam spavanja zato može imati veliki značaj.

Dobro je da dete odlazi na spavanje približno u isto vreme i da vreme pred spavanje bude mirnije. Jaki ekrani, uzbudljivi sadržaji i previše aktivnosti kasno uveče mogu otežati uspavljivanje.

Dovoljno sna ne garantuje da se glavobolja neće javiti, ali predstavlja jednu od osnovnih zdravih navika koje mogu pomoći.

Glad i preskakanje obroka takođe mogu imati ulogu

Deca koja dugo ne jedu mogu postati umorna, razdražljiva i sklona glavobolji.

To je posebno važno kod školskog uzrasta, kada se doručak ponekad preskače zbog žurbe, a između obroka prođe više sati.

Redovni obroci i užine mogu pomoći da nivo energije tokom dana bude stabilniji.

Nije neophodno uvoditi komplikovan režim ishrane. Važnije je da dete ne ostaje predugo bez hrane i da obroci budu raznovrsni.

Ako roditelji primete da se glavobolja javlja nakon određenih namirnica, korisno je to zapisati i pomenuti lekaru, umesto samostalnog uvođenja strogih eliminacionih dijeta.

Dehidracija je čest, a često zanemaren problem

Deca se tokom igre lako zaborave i ne piju dovoljno tečnosti.

U toplijim danima, tokom fizičke aktivnosti ili boravka u školi potreba za vodom može biti veća nego što dete oseća.

Zato je korisno podsećati dete da pije vodu tokom dana, a ne tek kada postane jako žedno.

Ako se glavobolja javlja nakon treninga, dužeg boravka napolju ili toplog dana, nedovoljan unos tečnosti može biti jedan od faktora koji treba razmotriti.

Ekrani i zamor očiju mogu pogoršati problem

Dugotrajno gledanje u telefon, tablet, računar ili televizor može doprineti zamoru očiju i napetosti u vratu.

To je naročito izraženo kada dete satima sedi bez pauze, drži ekran preblizu ili koristi uređaj u mračnoj prostoriji.

Dobro je praviti pauze, menjati fokus pogleda i podsticati dete da vreme provodi i van ekrana.

Ako se glavobolja često javlja tokom čitanja ili rada na računaru, korisno je proveriti i vid, naročito ako dete žmiri, približava se ekranu ili se žali da ne vidi dobro.

Stres kod dece ne treba potcenjivati

Deca mogu osećati stres zbog škole, vršnjaka, novih obaveza, promena u porodici ili prevelikog broja aktivnosti.

Nekada ne umeju da objasne šta ih opterećuje, pa se stres može ispoljiti kroz fizičke simptome.

Glavobolja tada može biti jedan deo šire slike, zajedno sa promenama sna, raspoloženja ili apetita.

Važno je razgovarati sa detetom mirno i bez stvaranja dodatnog pritiska. Nekada jednostavna promena ritma, više odmora ili manje obaveza može imati značajan efekat.

Šta može pomoći tokom samog napada?

Kada glavobolja počne, detetu često prija mirno i zamračeno okruženje.

Može pomoći da legne, zatvori oči i odmori se od ekrana, buke i jake svetlosti.

Voda ili mali obrok mogu biti korisni ako dete nije dugo jelo ili pilo.

Nekima prija hladna obloga na čelu, dok drugima više odgovara samo tišina i san.

Lekove protiv bolova kod dece treba koristiti u dozama prilagođenim uzrastu i telesnoj masi, prema savetu pedijatra ili uputstvu za lek. Ako je potreba za lekovima česta, to je razlog da se dete pregleda i proceni obrazac glavobolja.

Dnevnik glavobolje može biti veoma koristan

Ako se epizode ponavljaju, vođenje jednostavnog dnevnika može pomoći roditeljima i lekaru.

Korisno je zabeležiti datum, vreme početka bola, koliko je trajao, šta je dete tog dana jelo i pilo, koliko je spavalo i da li je bilo fizički aktivno ili pod stresom.

Treba zapisati i dodatne simptome, kao što su mučnina, povraćanje ili osetljivost na svetlost.

Posle nekoliko nedelja mogu se uočiti obrasci koji ranije nisu bili očigledni.

Takav dnevnik ne služi za postavljanje dijagnoze kod kuće, ali može značajno olakšati razgovor sa lekarom.

Kada treba tražiti stručnu procenu?

Povremena glavobolja ne mora značiti ozbiljan problem, ali postoje situacije kada dete treba pregledati.

Posebno je važno javiti se lekaru ako se bol često ponavlja, postaje sve intenzivniji, budi dete iz sna ili značajno utiče na školu i svakodnevne aktivnosti.

Hitnu procenu treba potražiti ako se jaka glavobolja pojavi nakon povrede glave, ako je praćena slabošću, problemima sa govorom, gubitkom svesti, ukočenošću vrata, visokom temperaturom, neuobičajenim ponašanjem ili upornim povraćanjem.

Kod ponavljajućih tegoba lekar će pokušati da proceni mogući uzrok, obrazac simptoma i da li je potrebna dodatna dijagnostika.

Dobre navike mogu smanjiti učestalost tegoba

Kod dece je često korisno krenuti od osnovnih stvari: dovoljno sna, redovni obroci, voda, fizička aktivnost, manje dugotrajnog gledanja u ekran i dovoljno vremena za odmor.

Važno je i da dete ne bude izloženo stalnom pritisku da nastavi aktivnosti kada ga glava boli. Kratak odmor u mirnom prostoru često može biti korisniji od forsiranja.

Roditelji ne treba da pokušavaju da samostalno pronađu jedno univerzalno objašnjenje za svaku glavobolju. Svako dete je drugačije, a isti simptom može imati različite okidače.

Najviše pomaže pažljivo praćenje obrazaca, zdrave dnevne navike i pravovremena konsultacija sa pedijatrom kada se tegobe ponavljaju ili izazivaju zabrinutost.

Izvor slike

Srodni tekstovi: