Uživajte gledajući ih kako rastu

mišićna distrofija

Nema ničeg lepšeg od roditeljstva. Od momenta kada svoje dete uzmete prvi put u naručje, učvršćuje se neraskidiva veza između mame i bebe, započeta još u stomaku. Tada majka, ali i otac dobijaju potpuno nove uloge, koje nisu nimalo lake. Od tada pa do perioda sazrevanja i stasavanja za različite životne izazove i situacije, vi ste svojoj deci najveći životni oslonac.

Tokom prve godine, kod dece se razvijaju i jačaju mišići i kosti, a dete postepeno ovladava koordinacijom pokreta. U tom periodu, ona uče da se kotrljaju, puze, sede, a neka se polako i podižu. Većina dece obično prohoda između devetog i dvanaestog meseca života. Pre prohodavanja, obično se uspravljaju i pridržavaju za različite predmete u kući, što im omogućuje dodatnu sigurnost i održavanje ravnoteže.

Događa se da neka deca prohodaju i posle godinu dana, što opet ne mora da bude razlog za zabrinutost. Najvažnije je da pratite razvoj motoričkih veština deteta. Takođe, još jedna specifičnost prilikom prohodavanja deteta je hod na prstima ili prednjem delu stopala. Ovakva pojava pokreće brojna pitanja bezbednog i zdravog razvoja deteta.

Hod na prstima – da li ova pojava budi sumnju za zabrinutost?

Svako dete je individua za sebe. Neka deca će krenuti da puze, neka će preskočiti tu fazu i prvo se uspravljati, pridržavajući se za neki oslonac. Većina dece u svojoj fazi prohodavanja će krenuti da hoda na prstima. Ta pojava je veoma učestala i ukoliko se dete razvija normalno, ona ne predstavlja razlog za zabrinutost. Često se dešava da deca nastave da hodaju na prednjem delu stopala iako su već prohodala, ali uglavnom se to događa iz navike ili dečije zabave i vremenom potpuno prestaje.

Međutim, postoje određeni simptomi koji, ukoliko uočite, trebalo bi uključiti i pedijatra u konsultacije – ukoliko dete gubi motoričke veštine koje je ranije steklo, ako su mu mišići nogu ukočeni, ukoliko ne može da podnese svoju težinu dok stoji, ako hoda na prstima jedne noge i ukoliko mu pokreti nisu koordinisani.

Simptomi kao uzročnici ozbiljnih bolesti – cerebralne paralize, mišićne distrofije i autizma

Ako dete stalno hoda na prstima i ukoliko se javljaju navedeni simptomi, postoji mogućnost pojave određenih patoloških stanja:

kratka Ahilova tetiva – ova pojava onemogućava spuštanje celog stopala na podlogu, što se događa usled skraćenosti tetive koja povezuje petnu kost sa mišićima zadnje potkolenice.
Cerebralna paraliza – izaziva poremećaj kretanja, držanja tela, kao i poremećaj održavanja ravnoteže i drugih problema. Cerebralna paraliza nastaje uglavnom usled neurološkog oštećenja mozga kod deteta tokom trudnoće ili nakon porođaja.
Mišićna distrofija – navedeno oboljenje može biti uzročnik kretanja na prednjem delu stopala, a svrstava se uglavnom u nasledne bolesti. Mišićna distrofija podrazumeva oboljenje progresivnog propadanja mišića i gubitka mišićne snage.
Autizam – veoma kompleksni poremećaj razvoja mozga, kada se kod deteta javlja otežana sposobnost da komunicira sa svojom okolinom. Simptomi ovog poremećaja su izrazito specifični, a a jedno od njih može biti i hodanje na prstima. Međutim, autizam se obično otkriva u korelaciji sa različitim pokazateljima, koji ukazuju na mogućnost ranog dijagnostifikovanja ovog stanja.

Kada se obratiti lekaru?

Ukoliko se hodanje na prstima javlja udruženo sa drugim simptomima, kao što je slabost mišića, nemogućnost održavanja ravnoteže ili neprirodno držanje tela, to bi mogli biti znaci odlaska kod pedijatra, koji će izvršiti dodatne analize i utvrditi pravi razlog problema.

Srodni tekstovi:

Uživajte gledajući ih kako rastu

Hod na prstima – da li ova pojava budi sumnju za zabrinutost?

Simptomi kao uzročnici ozbiljnih bolesti – cerebralne paralize, mišićne distrofije i autizma

Kada se obratiti lekaru?

Šta sve treba da spakujete detetu u ranac za vrtić?

Praznik u dečijem stilu! Rođendani koji inspirišu!

Šta je potrebno vašoj bebi za zdravo i udobno odrastanje?

Za decu birajte samo najbolje